Vesti


ПОМЕН ЛОВАЦА КРАЉУ МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ

Ловци Крагујевца у присуству представника Ловачког савеза Централне Србије и Ловачког савеза Србије, одржали су помен краљу Милану Обреновићу, првом  почасном председнику Савеза ловачких удружења у Краљевини Србији крај
спомен – чесме у манастиру Дивостин. Овом приликом ловци Крагујевца обележили су и 9. септембар 1887. године, историјски датум оснивања
Крагујевачке ловачке дружине – прве претходнице организованог ловства у читавој Србији. Присутне госте и ловце поздравили су председник ЛУ „Шумадија“ Љубиша Ивановић и председник Ловачког савеза Централне Србије Томица Радосављевић, а о историјским записима ловства Крагујевца говорио је Света Маџаревић, хроничар ловства Србије.

У историји ловства Србије, записано је, да су 9. септембра 1901. године, тачно у 11 сати, на позив ловаца Крагујевца, краљ Александар Обреновић и краљица Драга, уз присуство око 10.000 народа Шумадије и 220 упарадираних ловаца, присуствовали парастосу краљу Милану Обреновићу, у манастиру Дивостин. Тада је и откривена Спомен чесма, са називом Светиња, прво споменичко обележје у Краљевини Србији, краљу Милану Обреновићу, творцу Крагујевачке ловачке дружине и првом почасном председнику Савеза ловачких удружења у Краљевини Србији.

Када је 14 година раније, тачније 1887. године, основана Крагујевачка ловачка дружина, прва у Краљевини, краљ Милан Обреновић, понео је ловачку дозволу са бројем 1 и тада је наредио Државној благајни да исплати 80.000 динара у злату за помоћ болесним и старим ловцима Крагујевца и Шумадије.

Ова спомен чесма изграђена је од љуљачког трахита, са византијским крстом, висока је 7 метара, а рељефни лик краља Милана у ловачкој блузи, урадио је познати српски скулптор и професор Прве мушке гимназије у Крагујевцу, Сава Роксандић, од два претопљена топа која су заплењена приликом ослобођења Ниша.

Радовима је руководио окружни инжењер Лука Ивковић, тада потпредседник Крагујевачке ловачке дружине и члан Управе Савеза ловачких удружења у Краљевини Србији, која је формирана на иницијативу Крагујевчана, Нишлија и Београђана, у Роготу, 13. октобра 1896. године.

Уз пуцње топова са манастирских бедема, а после парастоса 1901. године, у присуству грађанства и ловаца, краљ Александар Обреновић, обратио се присутнима међу којима су били и Живојин Јанићијевић, први председник крагујевачких ловаца, Милан Нектеријевић, председник дивостинске општине и игуман Гедеон, старешине манастира Драча.

Тада је краљ Александар Обреновић, рекао: “Хвала вама крагујевачким ловцима што сте се први сетили и подигли овај споменик моме оцу краљу Милану, који је 20 година владао овом земљом и који је толико тековина оставио овој Србији. Ви овим спомеником одајете поштовање моме оцу – заштитнику ловаца краљевине, мојим прецима, династији и мени.

Од те 1901. године, сваког 9. септембра ловци Крагујевца организују овај парастос до 1941 године, када долази и прекид од више од пола века, од 1941. до 2005. године, када је тек на иницијативу тадашње управе, владика Јован, епископ шумадијски дао благослов, записавши.

Са Божјим благословом, можете обновити од ове године, слављење Светог Јевстатија, заштитника лова и ловаца, кога сте први прославили у Краљевини Србији 1887. године и славили до 1941. године, са прекидом до сада. Исто тако, 9. септембра, сваке године, можете код Спомен чесме у манастиру Дивостин, одржавати помен - парастос краљу Милану и свим упокојеним ловцима.

Ово је била а и остала велика част за ловце Крагујевца, Шумадије и Србије, да сваке године, овде крај спомен чесме посвећене краљу Милану, утемељивачу организованог ловства Србије, организују дужно сећање и овај помен.

Краљ Милан Обреновић, током лечења умро је у Бечу, у 47 години живота, и по одобрењу цара Франц Јозефа, сахрањен је у манастиру Крушедол, поред кнегиње Љубице.

Ова спомен чесма, и данас је трајно сећање на првог ловца Краљевине Србије и све преминуле ловце овог краја, коју заувек чувају, сестринство манастира Дивостин и ловци Ловачког удружења „Шумадија“ у Крагујевцу, са жељом да се овај септембарски помен никада поново не прекине.

С.М.

Дивостин, 9. септембар 2020. године Дивостин, 9. септембар 2020. године





<< NAZAD NA PRETHODNU STRANU